Prethodni tekstovi o ovom sistemu i njegovim prednostima i manama su prikazali da se promena naplate ne može održati "preko noći", već da su potrebne detaljnije analize, sinhronizacija svih nivoa države, veće uključivanje lokalne samouprave i, naravno, edukacija stanovništva o prednostima ulaganja u energetsku efikasnost.
 |
| Rekonstruisana fasada solitera sa ugrađenom toplotnom izolacijom u Šapcu slika [link] |
Veliki broj zgrada, van većih gradova u Srbiji, je uglavnom star po više decenija. Grejanje u takvim zgradama je uvođeno ili naknadno posle useljavanja stanara ili tokom same izgradnje. Stari sistemi su podrazumevali da cevi prolaze kroz stanove u istoj vertikali i da se na njih priključuju individualni radijatori. Proračun prilikom projektovanja se vršio po stambenoj jedinici i posle zbnirni na nivou cele zgrade. Problem kod obračuna toplotne energije po utrošku je u tome što može da se desi da su prve komšije odsutne duže vreme, ili da je ispod stana podrum, pa će se tu gubiti energija kroz zajedničke zidove, podove i tavanicu, pošto te prostorije neće biti grejane i ne postoji izolacija između njih. Ovako bi se u neravnopravan položaj postavili vlasnici stanova u prizemljima (u zgradama gde ima podruma) i onih u potkrovljima, posebno kod zgrada sa ravnim krovom bez izolacije. Dok bi se svako mogao naći u situaciji da, kroz zajednički zid sa komšijom, greje i njegov stan, ukoliko komšije već duže vreme nema, a isključio je grejanje pre odlaska. Neko bi rekao da je rešenje da se svaka stambena jedinica posebno izoluje, ali se tu odmah postavlja pitanje - ko bi dozvolio da mu se smanjuje površina stana kako bi se zapelio stiropor na zajednički zid sa susednim stanom?
Moje lično mišljenje je da bi najbolje rešenje bilo da se kalorimetri ugrađuju za celu zgradu, pa da se onda račun deli na korisnu kvadraturu svih stambenih jedinica i time se dobije učešće svakog stana pojedinačno u ukupnom računu. Ovim bi svako bio motivisan da, kada napušta stan na duže vreme, ugasi grejanje, a time ne bi direktno ugrozio svog prvog komšiju. Povrh svega, skupštine stanara zgrada u kojima bi se ovako računala energija bi bile motivisane da ulažu u izolaciju svojih zgrada, zamenu zastarele stolarije itd.
Vreme će pokazati da li se neke stvari bitnije menjaju i kako će nadležni rešiti ove potencijalne probleme. Suština ovakvih promena je da svi imamo dobrobiti od njih, kako lokalna zajednica ulepšavanjem fasada, tako i cela država, smanjenjem utroška energetnata i uvozne energetske zavisnosti. Naravno, najveći benefit ovakvih promena će prvi osetiti stanari u zgradama gde su urađene rekonstrukcije, koji bi trebali i da plaćaju manje račune.
Pročitajte sve tekstove na ovu temu: Plaćanje grejanja po utrošku prvi i drugi deo.
Pročitajte sve tekstove na ovu temu: Plaćanje grejanja po utrošku prvi i drugi deo.