Obnovljivi izvori energije se nameću kao alternativa sve skupljim energentima koji se dobijaju iz nafte. Tekst o vrstama obnovljivih izvora energije je obradio tipove i izvore energije koji se trenutno koriste kod nas i u svetu. Jedan od najvećih potencijala Srbije je, sigurno, energija iz biomase, posebno iz ratarske proizvodnje u Vojvodini ili iz šuma centralne i istočne Srbije.
 |
| Bale slame u polju slika [link] |
Biomasa predstavlja gorivo koje se dobija od biljaka ili delova biljaka, a može se koristiti i životinjski otpad u svrhe dobijanja energije. Gruba podela biomase bi mogla izgledati ovako:
- drvna biomasa,
- nedrvna biomasa,
- ostaci i otpaci ratarske proizvodnje,
- životinjski otpad i ostaci.
Drvna biomasa predstavlja biomasu koja se dobija iz drveta, bilo da se radi o šumama, otpacima iz šumarstva ili brzorastućem drveću namenski uzgajanom za energetske potrebe.
Nedrvna biomasa je nastala iz brzorastućih algi, trava, namenski uzgajanih za energetske potrebe.
Ostaci i otpaci ratarske proizvodnje nastaju u poljoprivredi, posle žetve ili obrade ratarskih kultura. Najveći potencijal Srbije u biomasi se ogleda u ovoj vrsti.
Životinjski otpad i ostaci zahtevaju složenije procese pretvaranja u korisnu energiju, ukoliko ne govorimo o direktnom spaljivanju. Ovaj vid biomase se najčešće pretvara u biogas posebnim biohemijskim procesima.
Primena biomase u energetske svrhe
Biomasa se koristi na više načina u energetske svrhe, u zavisnosti od vrste biomase i tehnologije koja se koristi kako bi se njena energija iskoristila. Metode koje se koriste su:
- Termohemijska konverzija
- direktno sagorevanje (najjednostavnije i najčešće iskorišćenje)
- gasifikacija (dobijanje biogasa iz biomase)
- piroliza (dobijanje biogasa i ćumura iz biomase)
- Biohemijska konverzija
- anaerobna fermentacija (truljenje iz koga se dobija metan)
- aerobna fermentacija (dobijanje alkohola iz biomase)
- Ekstrakcija
- dobijanje biodizela
Najjednostavniji vid upotrebe, koji zahteva najmanja ulaganja, predstavlja direktno sagorevanje, gde se biomasa (drvo, otpad iz ratarstva itd.) direktno sagorevaju u ložištu, a dobijena toplotna energija se koristi za zagrevanje prostora ili dobijanje potrošne tople vode.
Postavlja se pitanje seče šuma i uništavanja životinjskih staništa, međutim, ukoliko se sve radi planski i kontrolisano, upotreba biomase drveta ne predstavlja nikakvu opasnost po životnu sredinu. Svaki izvor energije se smatra obnovljivim dokle god se on brže regeneriše od onog dela koji se potroši. Dakle, planskom sečom šuma i uporednim sađenjem novih sadnica, ova složena ravnoteža ne bi trebalo biti narušena.