Prethodni tekst je obradio vrste zelenih krovova, sada bi mogli da se zabavimo delom oko slojeva i same konstrukcije. Konstrukcija i slojevi zavise od namene krova, samim tim su i različitih debljina. Zajedničko za sve krovove je da moraju sadržati određene slojeve kako bi ekosistem na njima uopšte mogao fukcionisati.
 |
| Slojevi zelenog krova |
- noseća konstrukcija - namena joj je da izgrži opterećenje krova i da predstavlja potporu ostalim slojevima.
- vodonepropusni sloj - koji ima namenu u zadržavanju vode i njenom kanalisanju ka atmosferskoj kanalizaciji ili ka sistemu za skladištenje vode.
- sloj koji sprečava prodor korenja u noseći sloj - korenje kod biljaka raste sa rastom biljke. Ovaj sloj sprečava prodiranje korena u dubinu. Najčešće se za ovaj sloj koristi geotekstil.
- drenažni sloj - sloj koji ima namenu da zadržava vodu koju biljke mogu koristiti za prehranu u sušnim periodima.
- sloj za filtraciju - koji sprečava prodor viših slojeva i korenja u drenažni sloj a omogućava prolazak vode.
- pesak ili sitno kamenje - se koriste kao pomoć drenaži iz zemljišta, porozni su i daju odličnu podlogu za nanošenje zemlje.
- zemljište - ili neki drugi supstrat koji omogućava biljni rast, u kome se sade biljke i ima zadatak prehrane.
Slojevi, kako je već napomenuto, nisu isti u svim primerima, ali su ovo najčešće primenjivani i redosled je isti. Ukoliko želimo da gajimo još nešto osim ukrasne trave i niskog bilja na belenom krovu, mora se postaviti deblji sloj zemljišta i jači ostali slojevi kako bi to bilje moglo da raste neometano.
Ovakvo rešenje je jedno od mogućih solucija za stare zgrade prilikom rekonstrukcije i povećanja energetske efikasnosti. Nedostatak ovakvog tipa krova je isključivo finansijske prirode, pošto zahtevaj krupnije zahvate prilikom rekonstrukcije, zbog povećanja opterećenja celog krova. Ukoliko se ponude krediti pristupačni, sa subvencionisanom kamatom, ovakvi krovovi bi trebalo da počnu da se viđaju i po stambenim zgradama po Srbiji.