Pošto je tekst o održavanju klima uređaja izazvao veliku pažnju, nastavljamo sa ovom temom. Često apeluju sa televizije kako treba upotrebljavati klima uređaj, kako je on jako opasan ako se ne koristi racionalno itd. Šta treba uraditi, kako podesiti temperaturu, kako izbeći pojavljivanje neprijatnih mirisa iz klime?
Podešavanje temperature
Kada krenu vrućine, lekari počnu da apeluju kako ne treba držati temperaturnu razliku (između klimatizovane prostorije i spoljašnjosti) veću od 5 °C. Ovaj podatak treba uzeti relativno, pošto, kada su spoljašnje temperature 36-38 °C, znači da bi klimu trebali da podesite na 31-33 °C, što je besmisleno. Pravilno je podesiti temperaturu kako vama odgovara. Naravno, ne treba praviti polarnu zimu u kući.
Ovde su ljudi koji žive u stanovima u prednosti u odnosu na one koji žive u kućama. Jednostavno, kada čovek izađe iz stana, mora da prođe kroz hodnik zgrade kako bi izašao vani, na veću temperaturu. Ovo daje određeno vreme da se organizam adaptira na porast temeperature. Oni koji žive u kućama, odmah izlaze na spoljašnju temperaturu, pa bi ta temperaturna razlika mogla biti opasnija po njih. Moja kućna klima je uvek podešena na 26 - 27 °C.
Režimi rada klima uređaja
Savremeni split sistemi imaju više režima rada (grejanje, hlađenje, odvlaživanje tj. sušenje i ventilacija). Potrebno je dobro odabrati režim tokom letnjih vrućina, kako bi se prijatno osećali u vašem domu.
Detalj koji ljudi zaboravljaju je da klima uređaji ne hlade samo prostor, već i isušuju vazduh u njemu. Upravo ovo sušenje (odvlaživanje) vazduha daje onu prijatnu atmosferu u korektno klimatizovanim prostorima. Dakle nije sve u niskoj temperaturi, već i osušen vazduh prija na velikim vrućinama.
Nekada je bolje uključiti klima uređaj u režim odvlaživanja (na daljinskom najčešće označen sa DRY ili kapljicom vode). Posebno ako je temperatura naglo porasla posle kiša, što povećava vlažnost vazduha. Pošto živim u Vojvodini, moja klima najčešće radi u ovom režimu posle kišnih perioda.
Klasičan režim hlađenja (COOL ili pahuljica na daljinskim upravljačima) označava hlađenje. Ovde treba pravilno podesiti temperaturu. Često ljudi greše pa uključe klima uređaj na 17 °C u nadi da će brže ohladiti prostor. To je zabluda, pošto klima izbacuje iz sebe vazduh konstantne temperature (oko 5-7 °C), a temperatura koju zadajemo na daljinskom označava temperaturu u prostoriji na kojoj će klima prestati da hladi. Šta sve ovo znači - ako podesite klimu na 17 °C ili 26 °C, ona će hladiti istim intenzitetom. Samo će duže hladiti ako je podesite na 17 °C i prostorija će postati neugodno hladna.
Čišćenje i dezinfekcija klime
Ovaj deo je detaljno objašnjen u tekstu o održavanju klima uređaja, pa se neću ponavljati. Mogu samo opet da naglasim da je JAKO važno da posle svakog rada, pri kraju dana pre nego što ugasite klimu, osušite dobro unutrašnju jedinicu. Ovo se jednostavno radi tako što na daljinskom povećate temperaturu na maksimum, pa će se ugasiti kompresor i samo će raditi ventilator unutrašnje jedinice i osušiti je.
Drugi način da osušite unutrašnju jedinicu je da klimu prebacite u mod ventilacije (na daljinskom FAN ili crtež ventilatora) i ostavite je da radi tako 15-20 minuta.
Sušenje klime posle svake upotrebe je ključno, kako se ne bi na vlažnom isparivaču (koji je u unutrašnjoj jedinici) razmnožavale bakterije ili se pojavila buđ. Sve ovo sprečava pojavu neprijatnih mirisa iz klime.
Potrošnja električne energije
Česta je zabluda da su klima uređaji veliki potrošači električne energije. Potrošnja zavisi od energetske klase uređaja. Prosečna klima snage 12.000 BTU (najčešće ugrađivana u domovima) troši od 890 - 1.100 W (na primer, kvarcna grejalica troši 1000 W po jednom grejaču). Klima uređaj troši tu energiju ukoliko radi kompresor, ventilator spoljašnje jedinice i turbina (ventilator) unustrašnje jedinice. Kada klima postigne temperaturu zadatu na daljinskom upravljaču, ona gasi kompresor i ventilator spoljašnje jedinice, pa ostaje da radi samo ventilator unutrašnje jedinice koji troši jako malo elektirčne energije.
Suština je biti umeren sa zadavanjem temperature na daljinskom upravljaču i računi električne energije neće biti usijani.
Rezime
Ukoliko je dan sunčan, obavezno prvo zatamnite prozore koji su direktno izloženi suncu (roletnama, šalukatrama itd.). Klima uređaj podesite na Vama optimalnu temperaturu (recimo 26-27 °C). Pri kraju dana, klimu prebacite na ventilaciju kako bi se dobro osušila unutrašnja jedinica. Obavezno iskoristite večernje i noćne niže temperature kako bi dobro proluftirali stan ili kuću i zamenili stari vazduh.
Ako ovako budete koristili vaš klima uređaje nećete biti izloženi riziku po vaše zdravlje, klima uređaj će duže raditi a račun za električnu energiju neće biti veliki.
 |
| Ilustracija slika [sxc.hu] |
Kada krenu vrućine, lekari počnu da apeluju kako ne treba držati temperaturnu razliku (između klimatizovane prostorije i spoljašnjosti) veću od 5 °C. Ovaj podatak treba uzeti relativno, pošto, kada su spoljašnje temperature 36-38 °C, znači da bi klimu trebali da podesite na 31-33 °C, što je besmisleno. Pravilno je podesiti temperaturu kako vama odgovara. Naravno, ne treba praviti polarnu zimu u kući.
Ovde su ljudi koji žive u stanovima u prednosti u odnosu na one koji žive u kućama. Jednostavno, kada čovek izađe iz stana, mora da prođe kroz hodnik zgrade kako bi izašao vani, na veću temperaturu. Ovo daje određeno vreme da se organizam adaptira na porast temeperature. Oni koji žive u kućama, odmah izlaze na spoljašnju temperaturu, pa bi ta temperaturna razlika mogla biti opasnija po njih. Moja kućna klima je uvek podešena na 26 - 27 °C.
Režimi rada klima uređaja
Savremeni split sistemi imaju više režima rada (grejanje, hlađenje, odvlaživanje tj. sušenje i ventilacija). Potrebno je dobro odabrati režim tokom letnjih vrućina, kako bi se prijatno osećali u vašem domu.
Detalj koji ljudi zaboravljaju je da klima uređaji ne hlade samo prostor, već i isušuju vazduh u njemu. Upravo ovo sušenje (odvlaživanje) vazduha daje onu prijatnu atmosferu u korektno klimatizovanim prostorima. Dakle nije sve u niskoj temperaturi, već i osušen vazduh prija na velikim vrućinama.
Nekada je bolje uključiti klima uređaj u režim odvlaživanja (na daljinskom najčešće označen sa DRY ili kapljicom vode). Posebno ako je temperatura naglo porasla posle kiša, što povećava vlažnost vazduha. Pošto živim u Vojvodini, moja klima najčešće radi u ovom režimu posle kišnih perioda.
Klasičan režim hlađenja (COOL ili pahuljica na daljinskim upravljačima) označava hlađenje. Ovde treba pravilno podesiti temperaturu. Često ljudi greše pa uključe klima uređaj na 17 °C u nadi da će brže ohladiti prostor. To je zabluda, pošto klima izbacuje iz sebe vazduh konstantne temperature (oko 5-7 °C), a temperatura koju zadajemo na daljinskom označava temperaturu u prostoriji na kojoj će klima prestati da hladi. Šta sve ovo znači - ako podesite klimu na 17 °C ili 26 °C, ona će hladiti istim intenzitetom. Samo će duže hladiti ako je podesite na 17 °C i prostorija će postati neugodno hladna.
Čišćenje i dezinfekcija klime
Ovaj deo je detaljno objašnjen u tekstu o održavanju klima uređaja, pa se neću ponavljati. Mogu samo opet da naglasim da je JAKO važno da posle svakog rada, pri kraju dana pre nego što ugasite klimu, osušite dobro unutrašnju jedinicu. Ovo se jednostavno radi tako što na daljinskom povećate temperaturu na maksimum, pa će se ugasiti kompresor i samo će raditi ventilator unutrašnje jedinice i osušiti je.
Drugi način da osušite unutrašnju jedinicu je da klimu prebacite u mod ventilacije (na daljinskom FAN ili crtež ventilatora) i ostavite je da radi tako 15-20 minuta.
Sušenje klime posle svake upotrebe je ključno, kako se ne bi na vlažnom isparivaču (koji je u unutrašnjoj jedinici) razmnožavale bakterije ili se pojavila buđ. Sve ovo sprečava pojavu neprijatnih mirisa iz klime.
Potrošnja električne energije
Česta je zabluda da su klima uređaji veliki potrošači električne energije. Potrošnja zavisi od energetske klase uređaja. Prosečna klima snage 12.000 BTU (najčešće ugrađivana u domovima) troši od 890 - 1.100 W (na primer, kvarcna grejalica troši 1000 W po jednom grejaču). Klima uređaj troši tu energiju ukoliko radi kompresor, ventilator spoljašnje jedinice i turbina (ventilator) unustrašnje jedinice. Kada klima postigne temperaturu zadatu na daljinskom upravljaču, ona gasi kompresor i ventilator spoljašnje jedinice, pa ostaje da radi samo ventilator unutrašnje jedinice koji troši jako malo elektirčne energije.
Suština je biti umeren sa zadavanjem temperature na daljinskom upravljaču i računi električne energije neće biti usijani.
Rezime
Ukoliko je dan sunčan, obavezno prvo zatamnite prozore koji su direktno izloženi suncu (roletnama, šalukatrama itd.). Klima uređaj podesite na Vama optimalnu temperaturu (recimo 26-27 °C). Pri kraju dana, klimu prebacite na ventilaciju kako bi se dobro osušila unutrašnja jedinica. Obavezno iskoristite večernje i noćne niže temperature kako bi dobro proluftirali stan ili kuću i zamenili stari vazduh.
Ako ovako budete koristili vaš klima uređaje nećete biti izloženi riziku po vaše zdravlje, klima uređaj će duže raditi a račun za električnu energiju neće biti veliki.