Malo je poznato da je prvi hibridni automobil nastao još davne 1901. godine, zvao se Lohner-Porsche Mixte Hybrid i konstruisao ga je Ferdinand Porsche. Automobil nije ušao u serijsku proizvodnju, ali je dao osnove hibridnoj tehnologiji. Prvi hibridni automobil na benzin i elektro pogon je postao dostupan široj populaciji 1997. godine, kada je Toyota izbacila na tržište svoj prvi hibridni auto-Prius. Danas su se mnogi proizvođači uključili u trku hibrnidnih automobila, pa daju različita viđenja ovog problema. Peugeot je izneo svoje rešenje hibridnog pogona u vidu Hybrid Air tehnologije.
 |
| Peugeot Hybrid Air slika [© PSA] |
Glavni nedostatak hibridne tehnologije predstavlja skladištenje rekuperirane energije. Koriste se najčešće baterije (akumulatori) koji imaju tri nedostatka-skupi su za proizvodnjui, imaju ograničen vek trajanja i veliku težinu, pa dodatno povećavaju ukupnu masu automobila.
 |
| Peugeot Hybrid Air slika [© PSA] |
Peugeot je izneo svoje rešenje ovih problema. Energija koja se vraća kroz kočenje, može se skladištiti u vidu komprimovanog vazduha i posle se ponovo koristiti kada ima potrebe za to.
Kako radi sistem Hybrid Air?
Kada automobil krstari konstantnom brzinom, koristi se motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pošto je pri konstantnim brzinama potrošnja najniža.
Kada automobil koči, kinetička energija koja se pri tom oslobađa, koristi se za komprimovanje vazduha u velikoj skladišnoj posudi.
Kada automobil naglo ubrzava ili se kreće na brdovitom putu, koristi se kombinovana energija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem i komprimovanog vazduha.
 |
| Boca sa komprimovanim vazduhom je obojena plavo slika [© PSA]] |
Koje su prednosti ovakvog sistema?
Sistem sa komprimovanim vazduhom ne koristi baterije, pa je sa te tačke jeftiniji. Pošto se ne koriste baterije (akumulatori) nema štetnih uticaja na životnu sredinu posle kraja njihovog životnog ciklusa, niti ima potrebe za upotrebom Litijuma čiji su rudnici poznati po svom lošem uticaju na okolinu.
Očekuje se i niža cena od standardnih hibridnih modela koji su trenutno na tržištu, pošto se koriste već postojeće tehnologije, što, ujedno, znači i niže cene održavanja.
Standardne prednosti hibridnog sistema su već poznate, to se prvenstveno odnosi na smanjenje potrošnje goriva, posebno u urbanoj vožnji. Testirana potrošnja na automobilu Peugeot 2008 se kretala od 2,9 l/100 km. Smanjenje emisije ugljen-dioksida je takođe jedan od benefita.
Ovakve vesti su više nego dobro došle, prvenstveno zbog nestabilnosti na tržištu naftnih derivata i njihovom konstantnom skoku cena. Većina zemalja EU pospešuje prodaju hibridnih automobila, prvenstveno u vidu poreskih olakšica, slobodnih pristupa gradskim centrima ili, čak, učešćem u ceni pri kupovini novog automobila. Srbija još uvek kaska za svim tim. Postojalo je, u nekom vremenskom periodu, subvencionisanje automobila koji emituju do 100g ugljen-dioksida, ali već duži period vremena nema para u tom fondu. Postavlja se pitanje koliko se isplati kupovina hibridnog automobila u našoj zemlji, gde uvek postoji jeftinija alternativa vožnje na TNG.
Tekst u saradnji sa sajtovima psa-peugeot-citroen.com i vijesti.me.
Tekst u saradnji sa sajtovima psa-peugeot-citroen.com i vijesti.me.