Prvi tekst u "Nedelji grejanja" se ticao opšteg dela oko izbora grejanja i predstavljene su alternative koje su zastupljene kod nas. Počinjemo od najučestalije vrsta ogreva koja se koristi kod nas, a to je ogrevno drvo. Jednostavnije je doći do njih, ulaganja su relativno mala i nije potrebna naknadna instalacija opreme u kući (pošto svaka kuća, po važećem zakonu, mora imati dimnjak). Drva se često koriste u kombinaciji sa ugljem, kako bi se postigao najbolji efekat grejanja prostora i održavala stalna temperatura i tokom noći.
 |
| Ogrevno drvo [slika sxc.hu] |
Drvo kao ogrev
Drvo je najučestaliji ogrev na našim prostorima. Najviše zbog relativno lake dostupnosti, pristupačne cene i malih inicijalnih ulaganja u ovakav vid grejanja. Bilo da se grejete drvima uz pomoć kotla na čvrsta goriva (etažno) ili uz pomoć šporeta na drva, pravila oko kupovine i skladištenja drva su ista. Tradicionalno, za ogrev se koristi bukovo drvo, zbog svoje velike toplotne moći. Osim njega, visoku toplotnu moć imaju i bagrem, breza, hrast i beli jasen.
Bitno je, prilikom kupovine ogreva, voditi računa o kvalitetu samog drveta i stepenu isušenosti. Dobro bi bilo da se stepen vlage u drvetu smanji na 25% pre korišćenja. Ljudi koji se godinama greju na drva, ovo sami urade tako što drva za ogrev nabave u toku proleća, odlože ih na pokriveno mesto, gde ima strujanja vazduha i na taj način se drva prirodnim putem osuše.
Cena zavisi od kraja Srbije u kome se snabdevate. Kreće se od 3.200-5.000 dinara za "kubik" i ima tendenciju porasta kako se približava zimska sezona.
Velika prednost drveta je što se može ubrojiti u obnovljive izvore energije i spada u karbon neutralna goriva (njegovim gorenjem se ne povećava količina ugljen dioksida u atmosferi, pošto se smatra da je drvo u toku svog života prikupilo ugljen dioksida u istoj količini u kojoj ga oslobodi prilikom sagorevanja).
Ugalj kao ogrev
Ugalj se koristi često kao dodatak grejanju na drva. Koristi se kako bi se u ložištima održavao žar u dužem vremenskom periodu (u toku noći, npr.). Ulaganja su slična kao kod grejanja na drva, pošto peći na drva mogu da se koriste i za ugalj (u većini slučajeva).
Najčešće se kupuje domaći ugalj - "kostolački" ili "kolubara" (lignit). Cena zavisi od kvaliteta uglja, stepena isušenosti i perioda godine kada se kupuje. Cena se kreće od 6.500 din/t za sirovi, do 12.000 din/t za sušeni ugalj. Ima i skupljih, naravno, ali se time nećemo baviti, pošto je cilj ovonedeljnih tekstova ušteda prilikom odabira ogreva.
Ugalj se skladišti u suvoj prostoriji, kako mu se ne bi povećavao stepen vlage.
Šta još treba znati kod uglja i drva
Želim da se osvrnem na troškove koje najčešće nesvesno izostavimo kada kupujemo ogrev i ne računamo ih u troškove grejanja, iako su najčešće indirektna posledica korišćenja ovih ogreva. Najpre, to je krečenje prostora (zamena tapeta) u kome se loži. Ukoliko nemate postavljeno etažno grejanje i kotao (u kotlarnici), prostorije u kojima će se ložiti u toku zime, neminovno postaju zagaravljene i požutele. Trošak krečenja je nešto što dolazi uz ovu vrstu grejanja, pošto se kod ovakvog grejanja najviše prlja prostor.
Drugi troškovi su, u slučaju prelaska na ovaj ogrev sa nekog drugog, nabavka opreme, plaćanje ugradnje opreme (ukoliko se postavlja etažno grejanje ili dograđuje, recimo, dimnjak).
Povremeno treba zameniti i kotao odn. šporet ili, makar, srediti ložište za novu grejnu sezonu. Sve ovo se odnosi na neku vrstu redovnog održavanja.
Gore predstavljeni troškovi su oni koje, često nenamerno, zanemarimo kada računamo koliko nas ukupno košta ogrev.
Drvo je najučestaliji ogrev na našim prostorima. Najviše zbog relativno lake dostupnosti, pristupačne cene i malih inicijalnih ulaganja u ovakav vid grejanja. Bilo da se grejete drvima uz pomoć kotla na čvrsta goriva (etažno) ili uz pomoć šporeta na drva, pravila oko kupovine i skladištenja drva su ista. Tradicionalno, za ogrev se koristi bukovo drvo, zbog svoje velike toplotne moći. Osim njega, visoku toplotnu moć imaju i bagrem, breza, hrast i beli jasen.
Bitno je, prilikom kupovine ogreva, voditi računa o kvalitetu samog drveta i stepenu isušenosti. Dobro bi bilo da se stepen vlage u drvetu smanji na 25% pre korišćenja. Ljudi koji se godinama greju na drva, ovo sami urade tako što drva za ogrev nabave u toku proleća, odlože ih na pokriveno mesto, gde ima strujanja vazduha i na taj način se drva prirodnim putem osuše.
Cena zavisi od kraja Srbije u kome se snabdevate. Kreće se od 3.200-5.000 dinara za "kubik" i ima tendenciju porasta kako se približava zimska sezona.
Velika prednost drveta je što se može ubrojiti u obnovljive izvore energije i spada u karbon neutralna goriva (njegovim gorenjem se ne povećava količina ugljen dioksida u atmosferi, pošto se smatra da je drvo u toku svog života prikupilo ugljen dioksida u istoj količini u kojoj ga oslobodi prilikom sagorevanja).
 |
| [slika WikimediaCommons] |
Ugalj se koristi često kao dodatak grejanju na drva. Koristi se kako bi se u ložištima održavao žar u dužem vremenskom periodu (u toku noći, npr.). Ulaganja su slična kao kod grejanja na drva, pošto peći na drva mogu da se koriste i za ugalj (u većini slučajeva).
Najčešće se kupuje domaći ugalj - "kostolački" ili "kolubara" (lignit). Cena zavisi od kvaliteta uglja, stepena isušenosti i perioda godine kada se kupuje. Cena se kreće od 6.500 din/t za sirovi, do 12.000 din/t za sušeni ugalj. Ima i skupljih, naravno, ali se time nećemo baviti, pošto je cilj ovonedeljnih tekstova ušteda prilikom odabira ogreva.
Ugalj se skladišti u suvoj prostoriji, kako mu se ne bi povećavao stepen vlage.
Šta još treba znati kod uglja i drva
Želim da se osvrnem na troškove koje najčešće nesvesno izostavimo kada kupujemo ogrev i ne računamo ih u troškove grejanja, iako su najčešće indirektna posledica korišćenja ovih ogreva. Najpre, to je krečenje prostora (zamena tapeta) u kome se loži. Ukoliko nemate postavljeno etažno grejanje i kotao (u kotlarnici), prostorije u kojima će se ložiti u toku zime, neminovno postaju zagaravljene i požutele. Trošak krečenja je nešto što dolazi uz ovu vrstu grejanja, pošto se kod ovakvog grejanja najviše prlja prostor.
Drugi troškovi su, u slučaju prelaska na ovaj ogrev sa nekog drugog, nabavka opreme, plaćanje ugradnje opreme (ukoliko se postavlja etažno grejanje ili dograđuje, recimo, dimnjak).
Povremeno treba zameniti i kotao odn. šporet ili, makar, srediti ložište za novu grejnu sezonu. Sve ovo se odnosi na neku vrstu redovnog održavanja.
Gore predstavljeni troškovi su oni koje, često nenamerno, zanemarimo kada računamo koliko nas ukupno košta ogrev.