Srbija, kao zemlja u tranziciji, mora da obavi svoj deo obaveza koji se tiče povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj proizvodnji.
Trenutni udeo biomase u eneregtskom bilansu zemlje je 12 odsto, i to iz šumskog potencijala. Dok u ukupnoj potrošnji samo naftnih derivata mora da bude 10 odsto biogoriva. Potencijal rasta biomase u Srbiji je veliki. Računa se da dva od ukupno 5,8 odsto, koliko treba da se uveća udeo obnovljive energije, može da se odnosi na biomasu.
 |
Drvna biomasa
slika [© Wikimedia Commons/Chmee2]
|
Veliki potencijal Srbije je i upravljanje komunalnim otpadom. Dnevno se u zemlji baci oko 5.000 tona smeća, odnosno 50 miliona evra godišnje, što znači da lokalne samouprave treba da grade kapacitete za preradu otpada. Dok se u centru Beča nalazi čak pet postrojenja u kojima se termičkom preradom otpada dobijaju električna i toplotna energija, u celoj Srbiji još u vek ne postoji ni jedno.
Dobro bi bilo kada bi se samo deo svih ovih ulaganja ostvario, pošto je energetsko stanje u Srbiji još uvek stabilno, ali veoma zavisno od uvoza, posebno prirodnog gasa iz Rusije. Smanjivanjem energetske zavisnosti, smanjuje se i spoljnotrgovinski deficit zemlje i povećanjem udela obnovljivih izvora energije se otvaraju i nova radna mesta.
Tekst u saradnji sa portalom rts.rs. Slike preuzete sa Wikimedia Commons i sxc.hu.
 |
| Postrojenje za spavljivanje otpada "Spittelau" u Beču slika [© Wikimedia Commons/Gralo] |
Tekst u saradnji sa portalom rts.rs. Slike preuzete sa Wikimedia Commons i sxc.hu.