Srbija je zemlja koja je daleko najbogatija biomasom od bilo kog drugog alternativnog izvora energije. Ovako nešto je uvideo i Milan Piperski iz Sakula, koji biomasom greje svoju kuću i plastenik.
 |
| Ilustracija [slika © flickr/mncerts] |
Milan Piperski obrađuje 100 lanaca zemlje i vlasnik je farme ovaca. Za zagrevanje domaćinstva i plastenika koristi sojinu slamu, koju kupuje, pošto na njegovom imanju ne uspeva soja.
"Isplativo je. Ja kupujem biomasu na imanjima u okolini sela. Tonu plaćam 1.200 dinara. Uz to treba ukalkulisati fizičku radnu snagu, naftu za transport i kanape kojim vezujemo bale. Izađe da me jedna bala košta samo 30 dinara", kaže Milan. Grejanje ga mesečno košta oko 10.000 dinara. Iako cifra izgleda, na prvi pogled, prevelika, mora se imati u vidu da je ovim obuhvaćeno grejanje cele kuće i plastenika.
 |
| Ilustracija biomasa [slika © flickr/oregondepartmentofforestry] |
Milan je pokušao i druge vrste kultura da koristi za zagrevanje - ostatke žita i kukuruza, ali soja je najkaloričnija i najčistija. Veliki nedostatak ove vrste biomase je njena nedovoljna proizvodnja. Trenutne procene govore da je nedovoljna proizvodnja soje da bi se zadovoljile potrebe domaćinstava. O industrijskim potrebama se još uvek ne može razmišljati.
Jasno je da je biomasa biološki čisto gorivo i omogućava energetsku nezavisnost zemlje od uvoza energenata. Osim poljoprivredne biomase, Srbija ima i drvnu biomasu. Kombinovanjem ove dve vrste energenata Srbija bi mogla da omogući svoju energetsku nezavisnost.
Tekst u saradnji sa sajtom rts.rs.
Tekst u saradnji sa sajtom rts.rs.